Bandoneon

Bandoneon… koji bi drugi instrument bolje izrazio melanholiju, strast i dubinu Argentinskog Tanga…

Koreni ovog muzickog instrumenta su u Nemackoj. 1834 godine Carl Friedrich Uhlig, cuveni muzicar, predstavio je akordoeon novog tipa, Nemacku Koncertinu. Iz ovog instrumenta Heinrich Band, trgovac muzickim instrumentima, izveo je Bandoneon, nazvan po njemu nakon toga. Saksonija u Nemackoj je bila glavna lokacija gde su se koncertine i bandoneoni proizvodili. Najpoznatiji su bili proizvodjaci Chermnitz, Klingenthal i Carlsfeld.

Pocetkom 1850 godine bandoneon je izasao iz Nemacke i usao u druge drzave. Imigranti su ga sa sobom odneli u novi svet u svojim koferima, I tako je ovaj Saksonski folklorni instrument i stigao do Argentine i Buenos Airesa. Zvuk bandoneona, kao tango zvuk, je negde oko 1900 godine rodjen u lukama i mornarskim klubovima u Buenos Airesu. Sa svojim posebnim zvukom, bandoneon postaje simbol tango muzike.

Iako je bilo mnogo brilijantnih tango muzicara kao sto su Argentinski bandoneonisti Eduardo Arolas, Anibal Troilo, Pedro Laurenz, Pedro Maffia, Lepoldo Federico, Nestor Marconi, Juan Jose Mosalini, Dino Saluzzi i drugi, covek koji je bandoneon uveo u koncertne sale bio je Astor Piazzolla ( 1921 – 1992 ). Dobar deo svoje mladosti je posvetio Tango Argentinu, da bi se kasnije preko studija klasicne muzike sa Albertom Ginasterom i Nadjom Boulanger u Parizu opet vratio tangu.

Iako `novi tango` Astora Piazzolle nije bio prihvacen od strane tangerosa u Buenos Airesu, ipak je vremenom dobijao na popularnsti, da bi danas Piazzolla bio svrstan medju najvece muzicare naseg doba. Zanimljivo je da ga neki taksisti u Argentini nisu hteli primiti u svoje automobile,dok su ga neki vozili gde god je zeleo bez nadoknade. Ipak, Astor Piazzolla je proslavio bandoneon, udahnuo novi zivot Tango Argentinu i ucinio ga vecnim kroz vise od 750 kompozicija, koncerata, opera, vise od 40 filmova, pozorisnih dela itd.




Nazad u Dokumente