Juan D’Arienzo


Vodja orkestra i violinista (14.12.1900 – 14.01.1976)



Kao i svi veliki tango muzicari i umetnici, Juan D`Arienzo je poceo tangom da se bavi od malih nogu. Svirao je violinu u manjim pozoristima, a sa 19 godina je nastupio u Nacionalnom pozoristu u `cabaret Montmartre`. Od tada je nastavio sa pozorisnim radom i to u drustvu sa Angel D`Agostinom.

Juan D`Arienzo, ovakav kakvog ga danas poznajemo, postaje prepoznatljiv 1935 godine, kada u njegov tango orkestar dolazi Rodolfo Biagi. Od tada D`Arienzo vraca zaboravljenu ritmicnost prvih tango dela u svoje kompozicije. Vec sledece godine je postao popularan i milonge postaju zive i pune ritma . Juan D`Arienzo postaje zvezda nove radio stanice El Mundo, i nastavlja svoj rad u pozoristu, u drustvu sa D`Agostinom na klaviru.

Kada 1938 godine Biagi napusta D`Arienza i osniva svoj orkestar, Juan D`Arienzo je vec duboko bio prepoznatljiv po 2/4 ritmu, vratio je argentinski tango plesacima, na milonge i podijum za igru, i tango je ponovo postao zanimljiv i interesantan mladima. Pokrenu je ljude na ples, oziveo plesne dvorane i milonge, i doveo u pitanje frazu koju laici cesto imaju obicaj da koriste -` tango je tuzna misao koja se plese`, tada dobija nadimak `kralj ritma`.

Za Juan D`Arienza argentinski tango je bio karakter, snaga, ritam i energija. Govorio je da je Argentinski Tango do 1940 godine bio u krizi jer je zaboravljena tradicija`stare garde` Takodje je za lose dane tanga krivio tango pevace i orkestre koji su ih pratili jer nisu bili nista drugo do muzicka podloga njihovim glasovima. Govorio je da je glas pevaca samo jedan od instrumenata u orkestru, i da je greska podrediti muziku vokalu.

Uspeo je da vrati tangu vitalnost iz najboljih dana, musku snagu koja je bila izgubljena trenutnom dominacijuom pevaca tango scenom, udahnuo je tangu novi zivot jasnim i cistim ritmom, karakterom u kome se svaki tango igrac moze prepoznati. Stvorio je cist argentinski tango, u kome je , i kada je bilo vokala, pevac bio u funkciji orkestra i argentinski tango je opet postao muzika za ples.

Osnova njegovog orkestra,koji su uglavnom cinili pet violina od kojih je prvu svirao Cayetano Puglisi, basovi, pet bandoneona i pevaci, je bio klavir koji je svirao Polito. Nikada nije svirao sa manje muzicara, a cak je za neka snimanja duplirao broj muzicara.

Juan D`Arienzo je podstakao muzicare da se vrate izvornom tango argentinu, 2/4 ritmu, i po njemu, pravom tango karakteru. Mnoge od najlepsih milongi su njegova dela, i njegov ritam pokrece na ples i igru.

Nazad u Tango Umetnici